Кириш Регистрация
18/03 00:45 Интер 1-1 Наполи
18/03 00:45 Монпелье 2-6 ПСЖ
18/03 01:00 Атлетико 0-3 Барселона

Блог

Қаҳрамон Асланов

25-кадр

"Искандарнинг шохи бор?"

Баҳо:
+1; -0

Бир неча ой муқаддам, клубларимизнинг хўжалик фаолиятига боғлиқ бўлган бир таклифни илгари сургандим. Мавзу етарлича мунозараларга сабаб бўлган, баъзи ҳамкасбларим томонидан жиддий эътирозга ҳам учраганди. Ушбу мавзуга ҳозир ҳам тез тез мурожаат қилинаётгани бор гап, шу туфайли яна бир бор қайтишга қарор қилдим.

Муҳтарам Президентимиз томонидан футболни қувватлашга доир чиқаётган бир қатор қарорнинг бир нозик жиҳатига эътиборингизни тортишни истардим. Қарор матнларида, унинг таҳлилида “футболни ривожлантириш” тушунчаси жуда кўп учрайди. Футболни молиявий таъминлаш ёки футболга эътибор қаратишгина эмас, уни ривожлантириш ҳам кераклиги доим таъкидланиб келгани бежиз эмас. Футбол жамоатчилиги, шуни тушунишимиз керакки, қурилаётган стадионлар, яратилаётган моддий техник база ва бошқа шароитлар футбол ривожига катта туртки бераётган бўлса-да, асосий мақсад – футбол соҳасидаги муносабатлар тизимини, футболнинг яшаш принципларини тўғри йўлга қўйиш бўлиши керак. Ҳа, ҳозир катта пул, катта эътибор мавжуд, лекин бир шарт билан – қачондир, давлатимиз томонидан берилаётган бу эътибор, айниқса моддий рағбат олиб қўйилганда ҳам, бизда қандайдир йўналишга тушиб олган ва ўзини ўзи кўтариб тура оладиган бир тизимга эга бўлишимиз керак. Ҳозирги шароит, ҳозирги қувватлаш, фақат шу шарт билангина берилаётганини тушуниб етмоғимиз лозимки, эртанги кун олдидаги бурчимизни бажарган бўлайлик.

Энди бир тасаввур қилайлик, футболимиз мана шу йўсинда, шу тартибда яна беш йил давом этсин, дейлик. Эрталаб туриб, баъзи йирик корхоналарнинг футболга ҳомийлик қилишдан воз кечганини эшитиб қолдик. Расман, улар шунчаки ҳомий, расман, футболга ҳомийлик бу, компаниянинг маркетинг компанияларидан бири холос. Компания футболдан кўра фойдалироқ, арзонроқ бошқа бир маркетинг режасини ишлаб чиқди ва клуб билан шартномани узайтирмади. Расман, клуб нима қила олади? Ҳа, бир марта эшитувдик, шунга ўхшаш воқеани. Нари борса, кучлироқ футболчиларини кучсизроқ давлатларга сотиб юбориши, ўртачароқлар билан шартномани бекор қилиши, ўринбосарлар билан давом этамиз, янги ривожланиш режаси ишлаб чиқдик, дейиши мумкин холос.

Ҳа, бундай ҳолатлардан ҳатто Европа клублари ҳам суғурталанмаган. “Малага”, “Расинг”, “Портсмут”, “Анжи”... Талайгина мисол келтириш мумкин. Лекин биласизми, фарқ қаерда. У ерда лигадаги баъзи жамоалар билан баъзида шунақа ҳолат бўлиб қолиши мумкин. Бизда эса, ҳамаси бирваракайига рўй беради. Нега? У ерда ўша сотиб олишлар, реклама компаниялари, шартномалар икки томонлама манфаат устига қурилади. Ҳар икки томонинг манфаати бор тизим барибир, келишувлар асосида ўзини сақлаб қолаверади. Кимдур ён беради, нархлар ўзгаради, бошқаси шартларини кучайтиради ва ҳоказо. Аммо бизда икки томонлама манфаат борми? Нима деб ўйлайсиз, клубларга ҳомийлик қилаётган ўша компаниялар ўша фалон миллиардлик манфаатларини сотиб олмоқдаларми? Айтайлик, бир йилда икки марта маҳаллий телевидениеда кўрсатиладиган, стадионга 3-4 минг мухлис ташриф буюрадиган “Олмалиқ” клубига фалон миллиард сарфлаётган ОТМК эвазига қанақа маркетингга эришяпти? Ҳатто клуб номига ҳам қўйилмаганку, компаниянинг номи? Бу келишув аслида, иқтисодий эмас, ижтимойи эканини, ОТМК шунчаки, ўша шаҳарда жойлашгани учун “Олмалиқ”ни қувватлаётганини, анчадан бери (бошидан бери, фақат Олмалиқда эмас), шунақа эканини ҳаммамиз биламиз-ку?

Билишимча, олий лигамиз клублари орасида энг юқори бюджет 17 миллиард сўм, энг ками 5 миллиарддан сўмдан ошиқ. Ушбу маблағларнинг қанча қисми қаердан келиб, қаерга сарфланаётгани ҳақида билмайман, буни таҳлил қилиш ниятим йўқ. Шуниси аниқки, биз кўраётган олий лигага бир йилда, демак, 100 миллиардга яқин пул сарфланмоқда. Олий лиганинг аҳамияти, ёритилиши, майли, халқаро мусобақаларни ҳам қўшган тақдиримизда ҳам, 100 миллиарднинг ярмини қоплашига ҳам ишониш қийин, демак бу пуллар асосан, иқтисодий манфаат эвазига эмас, ижтимоий қувватлаш, аниқроғи, юқорида тилга олинган қарорларнинг ижроси, уларнинг моддий таъминоти сифатида берилаётганини пайқаш қийин эмас. Хулоса қилиш мумкинки, бу пулларни клублар ишлаб (ўйнаб) топаётгани йўқ, тўғрими? 

Хўш, нима деяётгандим? Ҳа, таклифим шундай иборатки, футболимизга сарфланаётган бу пулларнинг асосий қисми ижтимоий статусга эга экан, демак, ҳар бир клуб бундан тенг фойдаланиши керак. Қандай?

ПФЛ футбол фондини ташкил қилади. Шундоғам, футболга пул сарфлаётган компаниялар клубларга эмас, фондга ҳомийлик қилишади. Уларнинг фондга пул ўтказиб беришидан нима фойда? Қарши савол: ҳозир клубларга бераётган пулларидан нима фойда бўлса, ўшанча фойда, кам эмас. ПФЛ жалб қилинган ҳомийларни имкони борича реклама қилади, мусобақаларда, тадбирларда, транслацияларда ушбу брэндларни тарғиб қилади.

Тушган пулнинг катта қисми ўша мавсумдаги олий лига иштирокчиларига тенг тақсимланиб берилади. Бу маблағ, клубнинг бир йиллик минимал ҳаражатларидан кам бўлмаслиги керак. Яъни ўша пул клубнинг бир йиллик ҳаётига етиши шарт. Кичик қисм эса, мавсум охирида, жамоаларнинг эгаллаб турган ўрнига қараб пропорционал тақсимланади.

Энди эътирозлар ва саволларни кўриб чиқамиз.

1. Бу социализм эмас.

Футболдаги тенглик нотўғри экани хақида эътирозлар кўп бўлди. Бу мавзуни тушумасликдан. Ҳеч ким ҳар бир жамоа тенг бюджетга эга бўлиши керак, тенг сарфлаши керак, демаяпти. Фақат, клублар олаётган ижтимоий пуллар тенг тарқатилиши керак, деяпман.

Фарқ шундаки, ҳар қандай клуб, футбол менежментини йўлга қўйиб, рақибларидан бир неча баробар бойиб кетиши мумкин, бемалол. Марҳамат, либосда, стадионда реклама қилиш учун брэндларни топинг, улардан пул олинг, марҳамат, футбол юлдузи тарбиялаб, қиммат нархга сотинг, марҳамат, ишқибозларни кўпайтириб, билетдан тушумларни оширинг, марҳамат, ўйинингизни чиройли қилиб, билет нархини оширинг ва яна фойда қилинг, марҳамат, марҳамат. Ҳаммаси марҳамат бўлиб ётибди. Фақат қайсидир клубдан пулингиз кўпми, демак, айнан футбол бобида ўша клубдан кўп ишлаган бўлинг. Ёки мухлисларингиз азалдан кўп бўлгани учун, шароитингиз яхшироқ бўлсин. Бемалол.

Европада бой клублар бойиб кетиб, камбағаллар камбағал бўлиб кетяпти. “Еосман иши”, “Европа Иттифоқи меҳнат кодекси” каби қонунлар туфайли, 80-йиллардаги “Стяуа”, 90-йиллардаги “Аякс”ларни энди кўрмаймиз. Бу табиий механизмлар асосида содир бўлса-да, УЕФА бу билан ҳам курашяпти, “футболдан топган даромадингиз трансфер сарфингиздан камайиб кетмасин” дегандек талаблар қўйяпти. Бизчи? Бизда табиий механизмнинг ўзи бўлмай, ҳаммага пул тарқатаётганда қайсидир клубни бой, бошқасини камбағал қилиб қўяпмиз. Деярли шунақа.

2. Клублар боқимандаликдан фориғ бўлишни ўрганадилар.

Нимаймуш, бу ҳолда клублар боқимандаликка ўрганиб қолармушлар. Яъни, “Навбаҳор” ёки “Гулистон” ҳар йили ўша минимал суммани олиб, ўшани ишлатиб, яшаб юраверар эканлар? Биринчидан, олий лигадаги иштирок тўлиқ молиявий таъминланганлиги туфайли, у ердан тушиб кетмаслик учун кураш қаттиқ кечади. Боқиманда бўлдингизми, демак бюджетингиз ўша минимал суммада қолиб кетади, бошқа клублар эса, ҳаракат қилиб, уларни ортда қолдиришлари ва лигадан тушириб юборишлари мумкин. Лигадан тушиб кетиш, бу ўша пуллардан қуруқ қолиш дегандек гап.

Иккинчидан, ҳозир клублар боқиманда эмасмилар? Ўйлайсизки, клублар зўр менежмент орқали бугунги ҳаражатларни қоплаяптиларми? Биласизми, тиланчи ҳам баъзан биздан кўпроқ меҳнат қилади. Иссиқда, совуқда ўтиради, кўчама кўча юради, ялинади, ёлворади ва ҳоказо. Унинг меҳнати оддий газета сотувчисидан кўра оғирроқ бўлса-да, аслида ким боқиманда? Айтмоқчиманки, тиланчилар кўча айланмасин, уларга пулимизга бир станок олиб берайлик, пайпоқ тўқиб ўтирсин уйда. Ривожлансин. Пайпоғи яхши чиқмаса, ўрнига бошқа тиланчилар келиши мумкинлигидан қўрқиб, излансин. Ривожлансин. Бойвачча бир саҳий одамнинг қўшниси бўлиб қолган тиланчига ўхшаб, қайсидир катта завод билан бир шаҳарда жойлашиб қолганидан фойдаланиб, тиланиб юравермасин. Ривожлансин.

3. Футбол фаолиятига бўлган тарғиб ошади.

Ҳа, ривожланиш мана шу. Ривожланиш дегани бу сарфлаш эмас, даромад қилишдир. Футболга кўп сарфлаётган эмас, футболдан кўпроқ даромад қилаётгани ривожланганроғидир. Фақат ички академия туфайли, “Барселона” шунақа жамоа қурдики, унга тенглашиш учун бошқалар юз миллионлаб пул сарфлашга мажбур бўлдилар. Бу менежментнинг ютуғи.

Қаранг, ҳаммага бериладиган пуллар тенг бўлгач, клуб чемпион бўлиш учун, юқори ўрин олиш учун, лигада қолиш учун ёки, қўшимча манбаларга эхтиёж сезади. Ана энди, клуб ҳақиқатан ҳам, ҳақиқий ҳомий излаб ташқарига чиқади. Мухлислар билан ишлашга эътибор қаратади, чунки ҳар бир мухлис бу потенциал пул сарфловчи, уларнинг рақибдан кўра кўпроқ бўлиши сизга устунлик олиб беради. Стадионлардаги шароитлар, мухлисларнинг ташрифидан тўғридан тўғри манфаатдор бўлади. Клубларда молиявий режа, стратегия, йўналиш пайдо бўлади.�

4. Табиий равишда клублар ички ресурсларга эътибор қарата бошлайдилар, малакали мутахасисларга талаб пайдо бўлади

Нега молиявий барқарорроқ клублар бошқаларнинг кучлироқ футболчиларини осонлик билан қўлга киритяптилар? Тўғри, ҳамма жойда шунақа, “Арсенал” “Фулхэм”нинг етакчисини осонлик билан қўлга киритади. Пул кўпроқ. Биздаям шу. Фарқи, бизади бой клублар мана шу устунликни пайдо қилиш учун йиллаб пойдевор қўйишмаган. Майли, ўн йилдан кейин, қайсидир клуб наригидан бойроқ бўлсин. Майли, ўшанда футболчиларни пул билан қизиқтириб олиб қўйсин. Лекин фарқи, биз ўшанда ўша клубга эътироз билдирмаймиз, пойга бошида ҳамма тенг бўлганини билиб турамиз.

Хуллас, ҳар қандай клуб иқтисодий тузилмага айланади. Чемпион бўлиш керакми, демак, мана шу футболчиларни сотиб олиш керак, деб, ҳомийнинг олдига югурмайди. Муваффаяитнинг бошқа гаровлари бор. Масалан, кучли тренер. Кучли тренер мундайроқ таркиб билан ҳам яхши натижага эришиши, ёш футболчиларни жалб қилиб, уларни юлдузга айлантириш мумкин. Истаса, уларни трансфер қилиб, пулини кўпайтириш мумкин. Нима бўлгандаям, иқтисод+натижа мувозанатида кечади ҳаммаси ва яхши мураббий, яхши менежер, яхши академия ва ҳоказолар орқали бошқалардан устунроқ бўлиш мумкинлигини тушуниб оламиз.

6. Клубларнинг молиявий фаолияти шаффофлашади, назорат қилиш имкони пайдо бўлади.

Пул клубга берилдими, демак назорат ҳам ўша фонд зиммасида бўлади. Ҳозир қанақа? Клуб бор ва ўша клубни молиялаштирадиган ташкилот бор. Ташкилот ва клуб ўзаро тил бириктирган ҳолда ҳар қанча ҳаражат қилиши мумкин, буни футбол жамоатчилигидан сир тутиши осонроқ. Бу нуқта ҳам бирча миллионларни ҳавога совуриш (ҳавога совуриш деганда, шунчаки сочиб юбориш эмас, футболдан ташқари ҳаражатлар учун ишлатишни назарда тутяпман) учун шароит туғдиради.

Фонд ушбу ҳаражатларни назоратини ҳам йўлга қўяди. Пул берилдими, демак, футболчиларнинг ойлигидан тортиб, кўтарма-трансфер пулларигача шаффоф ҳолда акс эттирилади. Ўзи топган пуллар бўйича марҳамат, клуб мустақил, истаса, борини мукофот пули сифатида тарқатиб бўлиб олишсин, исташса, яхшироқ трансферларни амалга ошириб таркибни кучайтиришсин.

7. Босим ва масъулият пайдо бўлади.

Мисол учун, ҳозир, “Нефтчи” кучли ўйин намойиш эта олмаса, қандай бўлади? Мухлисларнинг саволларига жавоб маълум: “Пулдан қийналиб қолдик, бу ҳолатда, канешна “Бунёдкор” ки “Локомотив”га қарши ҳеч нарса қила олмаймиз-да?” Нисбатан ҳақ, мухлис, қачон биздаям пул бўларкин, деб кетаверади. Аслида жамоа потенциали баландроқ эканини ва мураббий ёки бошқарувчиларда муайян хатолар ҳам бўлганлигини таҳлил қилиб ўтирмайди. Анови ҳолатда эса, мухлисларда “улар билан тенг эдиларинг, демак, яхши ишламагансизлар” дейишга имконият яралади. Нафақат мухлислар, футбол жамоатчилиги олдида ҳам масъулият ошади, жузъий камчиликлар ўртага чиқади. Давомли тарзда муваффақиятсиз натижалар, лигага тушиб чиқавериш ҳолатлари ўша клубда шунча пулнинг бекор сарфланаётганидан далолат беради. Айбдорлар изланади.

8. 1-лигадаги рақобат ошади.

Хўш, биринчи лиганинг савияси нега паст? Муаммо шундаки, 1-лига жамоаси олий лигага чиқишни истамайди. Сабаби, хўп, олий лигага чиқди ҳам дейлик. Шаҳар, туман ёки ҳомийлик қилиб турган ташкилот олий лига ҳаражатлари учун аввалгидан ўн баробар кўп маблағни топиб бера оладими? Йўқ, кўпинча. Натижада 1-лигада ўйнаб турган клуб раҳбари ҳам, унинг мураббийи ҳам, футболчи-ю мухлислари ҳам, мабодо лигада ғолиб чиқса, келаси йили олий лигада ўйнамаслигини жуда яхши билади. Хўш, қаердан келади энди мотивация ёки қизиқиш?.

Спорт принципларининг бузилиши бор. Олий лига йўлланмасини ютиб, кейин воз кечиш, ўша шаҳар ёки туман учун ортиқча салбий чизги. Жамоатчилик олдида. Ундан кўра, гуёки олий лига учун курашгандек ҳаракат қилиш ва “чиқа олмадик” дейиш, осонроқ ва қулайроқ. Натижада, жамоа мавсум охирида атайлаб натижани ёмонлаштириб юборишлари ҳолатлари ҳам учраб туради.

Олий лигадаги қатнашувнинг молиявий таъминланганлиги биринчи лигадаги ҳар қандай жамоа учун курашишга рағбат бўлади. Бугунгидан ўн баробар буюджетга эришиш, жамоа инфратузилмасигаям, клуб раҳбарлари, мураббий ва футболчиларнинг молиявий аҳволига ҳам ижобий таъсир қилади. Ана мотивация. Ахир олий лигага чиққан клуб, ҳозирги каби, дарров таркибни тубдан ўзгартириб, кучлироқ футболчиларни жалб этишлари унчалик осон бўлмайди.

9. Хусусий клублар пайдо бўлишига шароит пайдо бўлади.

Кўпинча, хусусий клублар пайдо бўлиши кераклиги футболимизга ижобий тус бериши мумкинлиги ҳақида гапирамиз. Аммо аслида, бу учун етарли шароит яратишимиз лозимлиги ҳақида кам ўйланади. Хўп, бир бой бадавлат тадбиркор футбол клубини олий лигада ўйнатиши учун бир йилда беш миллиарддан ошиқ сарфлаши кераклигини айтиб ўтдиг-а? Энг ёмони, бу йил сарфлагач, келаси йили яна шунча, кейин яна шунча, хуллас, ҳар йили шунча сарфлаб юравериши керак. Ким ҳам истарди буни?

Аслида клубларнинг хусусий бўлиши ёки ҳокимиятларга ёки қандайдир заводнинг балансида бўлишининг катта аҳамияти йўқ. Балки мухлисларнинг акцинерлик жамияти бўлар… Асосий керакли жиҳат, клубларга хусусий мулкчиликдагидек муносабатнинг пайдо бўлишидир. Яъни клуб раҳбари жамоага ўз мулкидек қараши, эхтиётлаши керак. Асосийси шу.

Бошқарувчига нафақат ўз клубидаги минимал таъминотнинг мавжудлиги, балки, худди шу шароит рақибларда ҳам борлиги таъсирини ўтказади. Демак улардан устун бўлиш учун ўша пулни ўрнида сарфлай билиш, рентабеллигини ошириш, сарфларнинг самарадорлигини оширишдан тўғридан тўғри манфаатдор бўлади. Мана шунинг ўзи хусусий мулкчилик муносабатидир.

Энди, тўғри маънода. Европанинг биздан устунлиги шундаки, у ердаги клублар аввалдан хусусийлик асосига қўйилган. Клублар хусусий қилинганда, яъни пайдо бўлганида, сарф ҳаражатлар ҳозиргидек кўп эмасди. Футболнинг ўзи, даромадлар ва ҳаражатлар бир бири билан узвий ҳолда ривожланиб борган. Оддий мисол, аввал ижтимоий бўлиб, кейин хусусийликка ўтаётган Россия ёки Украина жамоалари қандай қийналаётганликларини кўринг. Айтмоқчиманки, кимдур, бизда, ўзидан ўзи, битта клубни сотиб олиб, ҳар йили беш миллиард сарфлаб юришидан умидимизни узайлик.

Бу вариантда эса, тадбиркор ёки тадбиркорлар уюшмаси анча кичик буюджет билан ташкил қилишлари мумкин. Олий лигага олиб чиқишса, минимал таъминотга эга бўладилар. Яна яшаб қолиш учун эса, имкони борича менежментни кучайтириш, тўғри мураббий, тўғри футболчиларни танлаш ва ҳоказо талабларни бажаришлари керак бўлади. Минимал таъминот мавжуд бўлгач, футболга қилинадиган ҳар қандай қўшимча сарф ўз самарасини беради, шуни кутса бўлади. Қайсидир завод ёки компания темпида, уларга тенглаши юриш учунгина пул сарфлаб, келаси йили яна ўша ишни қилишдан кўра, масалан…

Ҳозирча шунақа гаплар. Фикрларингизни кутаман.

Киритилган сана: 15.01.2014 19:48. Ўкилди: 9471 марта.

Фикр билдиринг

ФИКР БИЛДИРИШ УЧУН РЕГИСТРАЦИЯДАН УТИШ КЕРАК!

Билдирилган фикрлар:


FERGI
Сана: 18.01.2014 22:15. FERGIга ёзиш
+0; -0
Аввало маыола учун катта рахмат. Мақолада жуда яхши фикр илгари сурилган. Лекин битта камчилиги, менимча, фондга пул ажратадиган компанияларда қизиқиш уйғотиши мумкин бўлган ҳеч қандай манфаат мавжуд эмас. Улар шунчаки, берилган топшириқдан келиб чиққан ҳолда пул ажратишади, холос. Бу эса қачонлардир ҳаммасидан айрилиб қолиш хавфини кучайтиради.
Менинг таклифим қуйидагича. Фонд қошида пуллик рақамли футбол телеканали очиш керак. Футбол канали қуйидаги қоидаларга қатъий риоя қилиб фаолият юритиши керак:
1. Бу канал шунчаки ҳамма кўриши мумкин бўлган канал бўлмаслиги керак. Ким кўрмоқчи бўлса, марҳамат, пулини тўласин ва кўраверсин.
2. Пул тўлаётганда ҳар бир мухлис ўзининг қайси жамоа мухлиси эканлигини кўрсатиб ўтиши керак.
3. Футбол мухлисининг тўлаган пули фақатгина телеканални кўришдан ташқари ўзи мухлислик қилаётган жамоасига етиб бориши таъминланиши керак. Телеканал ҳар мавсум якунида тушган пулларни клублар ўртасида тақсимласин. Тушумнинг 70 фоизини клубларнинг пул тўлаган мухлислари сонидан келиб чиққан ҳолда тақсимлаш керак. Қолган 30 фоизини эса клубларнинг эгаллаган ўрнидан келиб чиққан ҳолда тақсимлаш керак. Масалан, жами 100 миллион сўм тушум бўлган. 30 миллион сўм клубларнинг эгаллаган ўрнига қараб тақсимланаверади, қолган 70 миллиони эса мухлислар сонига қараб тақсимланади. Агар телеканални кўриш учун тўланган пулларнинг 20 фоизини Нефтчи мухлислари тўлаган бўлса, шу 70 млн сўмдан 14 млн сўми Нефтчига берилсин, Агар Насаф мухлислари 15 фоизни ташкил қилса, 10,5 млн сўм Насафга берилсин. Кимлардир орада мухлислар рўйхатига ишлов бериб юбормаслиги учун Фонднинг интернетдаги сайтида барча пул тўлаган мухлислар рўйхати юритилиб, ким қайси клубга мухлислик қилиши кўрсатиб қўйилиши керак. Шунда ошкоралик ҳам таъминланади.
4. Бу канал Фондни ташкил этишда қатнашган барча компанияларнинг маҳсулотини реклама қилиши керак. Ҳар бир компания маҳсулоти рекламасининг эфир вақти компаниянинг Фондга тўлаган пулидан келиб чиқиб белгиланаверади. Рекламада ҳам ўзимизнинг ПФЛ футболчилари ва мураббийлари иштирок этса, янада яхши бўлади. Тасаввур қилинг рекламада Мансур Саидов Фарғона нефтни қайта ишлаш заводи ишлаб чиқарган мотор ёғини мақтаб машинасига қуйяпди.
5. Телеканал ПФЛ нинг барча ўйинларини тўғридан тўғри сифатли тасвирларда трансляция қилиши керак. Фақат ўйинлар билан чекланмасдан, клубларнинг кундалик фаолияти, бўлажак ўйинларга тайёргарликлари, футболчи ва мураббийлар билан жонли учрашувлар, уларнинг шахсий ҳаёти ҳақида кўрсатувлар бериб борса, турли таҳлилий кўрсатувлар ташкил қилиб, телеканалга қизиқишни оширса ва ўзимизнинг чемпионат билан чекланиб қолмасдан кучли бешлик ва бошқа мусобақаларни ҳам тўғридан тўғри олиб кўрсатса янада яхши бўлади. ПФЛ нинг ҳар бир туридан кейинги тур якунлари, ким кўп пас бергани, ким кўп аниқ пас амалга оширгани, ким кўп югургани, ким кўп дриблинг амалга оширгани, ким кўп зарба бергани, ким кўп подкат қилгани, қайси жамоа қандай тактикаларда ўйнагани, турнинг рамзий терма жамоаси, турнинг энг яхши футболчиси, ҳакамларнинг хато ёки тўғри қарор чиқарганлиги, баҳсли вазиятлар ва ҳоказолар, қисқача айтганда, ўзбек футболидаги барча воқеалар сифатли тасвирларда таҳлил қилиб борилиши футбол мухлисларини экран қаршисига михлаб қўяди.
Буларнинг ҳаммасига пул қаёқда дерсиз. Келинг, тахминий ҳисоблаймиз. Ўзбекистонда 30 миллиондан ортиқ аҳоли яшайди ва агар ўртача 5 миллионта оила мавжуд деб ҳисобласак, шу оилаларнинг 20 фоизи футболга қизиқиши ҳисобига ойига 10 минг сўмдан пул сарфлай олган тақдирда ҳам бу жуда катта миқдорни ташкил қилади. Яъни бир миллионта оила ойига 10 минг сўмдан тўласа, бу сумма 10 миллиард сўмни ташкил этади. Бир йилда эса 120 миллиард сўм.
Балки бу шунчаки қуруқ хисоб китобдай кўринар, лекин Ўзбекистон аҳолисининг йўқ деганда 30 фоизи футболга қизиқиши бор гапку. Ёки уларнинг ҳаммаси ҳам футбол кўриш учун ойига 10 минг сўмдан пул тўламайди, дерсиз. Лекин спорт канали еврофутболни кўрсатмай қўйгач, кўпчилигимиз айнан шу футболни деб кабел телевиденияларига уланганимиз ёки “ликопча” антенналар ўрнатганимиз ҳам ростку. Бундан ташқари мухлис ўзи тўлаётган пулнинг камида 70 фоизи ўз жамоасини кучайтириш учун сарфланишини, клуби кўрсатаётган ўйинда ўзининг ҳам ҳиссаси борлигини ҳис қилиб турса, ойига 10 минг сўм тўлаш учун қорни оғримаса керак.
Агар ҳомий компаниялар томонидан Фондга бир йилда ўртача 100 миллиард, футбол телеканали орқали 120 миллиард, жами 220 миллиард пул келиб тушса, бу пулга кўп нарса қилиш мумкин бўларди. Ҳаттоки, миллий терма жамоа ва биринчи лигани ҳам маълум манода таъминлаш мумкин бўлади.
Кейинчалик эса телеканал фаолиятини ривожлантириб, ҳомий компаниялардан келиб тушадиган пуллардан қачонлардир айрилиб қолганимизда ҳам футболимиз шу телеканал ҳисобига яхши фаолият юритиб бориши мумкин бўлади.
Ҳомий компаниялар Фондга тўлаган маблағни тақсимлаш ҳақида мақолада билдирилган фикрларга қўшиламан. Пулнинг бир қисми ҳаммага бир хилда, қолган қисми эгаллаган ўрнига қараб тақсимланиши тўғри фикр. Фақат ҳомийлар ажратган маблағдан телеканал ташкил этиш ва юритиш учун улуш ажратилса мақсадга мувофиқ бўлади.
Лекин Фонд ва компаниянинг ўзи билан ҳам иш битмайди. ПФЛ тизимини ҳам ўзгартириш керак. ПФЛ да 14 жамоа қолгани ҳолда икки босқичли тизим ташкил қилиш керак. Биринчи босқичда барча жамоалар бир бирлари билан уйда ва меҳмонда ўйин ўтказади. Бу 26 та тур дегани. Иккинчи босқичда дастлабки етти ўринни олган жамоалар алоҳида, кейинги 7 ўринни олган жамоалар алоҳида турнир ўтказишади. Шунда ҳар бир жамоа бир мавсумда 38 тадан ўйин ўтказади. Иккинчи босқичдаги ҳар бир ўйин бемалол марказий ўйин мақомига эга бўлади. Бундан фақат футболимиз ютади.

Ушбу фикрга жавобан


FERGI
Сана: 18.01.2014 22:15. FERGIга ёзиш
+0; -0
Аввало маыола учун катта рахмат. Мақолада жуда яхши фикр илгари сурилган. Лекин битта камчилиги, менимча, фондга пул ажратадиган компанияларда қизиқиш уйғотиши мумкин бўлган ҳеч қандай манфаат мавжуд эмас. Улар шунчаки, берилган топшириқдан келиб чиққан ҳолда пул ажратишади, холос. Бу эса қачонлардир ҳаммасидан айрилиб қолиш хавфини кучайтиради.
Менинг таклифим қуйидагича. Фонд қошида пуллик рақамли футбол телеканали очиш керак. Футбол канали қуйидаги қоидаларга қатъий риоя қилиб фаолият юритиши керак:
1. Бу канал шунчаки ҳамма кўриши мумкин бўлган канал бўлмаслиги керак. Ким кўрмоқчи бўлса, марҳамат, пулини тўласин ва кўраверсин.
2. Пул тўлаётганда ҳар бир мухлис ўзининг қайси жамоа мухлиси эканлигини кўрсатиб ўтиши керак.
3. Футбол мухлисининг тўлаган пули фақатгина телеканални кўришдан ташқари ўзи мухлислик қилаётган жамоасига етиб бориши таъминланиши керак. Телеканал ҳар мавсум якунида тушган пулларни клублар ўртасида тақсимласин. Тушумнинг 70 фоизини клубларнинг пул тўлаган мухлислари сонидан келиб чиққан ҳолда тақсимлаш керак. Қолган 30 фоизини эса клубларнинг эгаллаган ўрнидан келиб чиққан ҳолда тақсимлаш керак. Масалан, жами 100 миллион сўм тушум бўлган. 30 миллион сўм клубларнинг эгаллаган ўрнига қараб тақсимланаверади, қолган 70 миллиони эса мухлислар сонига қараб тақсимланади. Агар телеканални кўриш учун тўланган пулларнинг 20 фоизини Нефтчи мухлислари тўлаган бўлса, шу 70 млн сўмдан 14 млн сўми Нефтчига берилсин, Агар Насаф мухлислари 15 фоизни ташкил қилса, 10,5 млн сўм Насафга берилсин. Кимлардир орада мухлислар рўйхатига ишлов бериб юбормаслиги учун Фонднинг интернетдаги сайтида барча пул тўлаган мухлислар рўйхати юритилиб, ким қайси клубга мухлислик қилиши кўрсатиб қўйилиши керак. Шунда ошкоралик ҳам таъминланади.
4. Бу канал Фондни ташкил этишда қатнашган барча компанияларнинг маҳсулотини реклама қилиши керак. Ҳар бир компания маҳсулоти рекламасининг эфир вақти компаниянинг Фондга тўлаган пулидан келиб чиқиб белгиланаверади. Рекламада ҳам ўзимизнинг ПФЛ футболчилари ва мураббийлари иштирок этса, янада яхши бўлади. Тасаввур қилинг рекламада Мансур Саидов Фарғона нефтни қайта ишлаш заводи ишлаб чиқарган мотор ёғини мақтаб машинасига қуйяпди.
5. Телеканал ПФЛ нинг барча ўйинларини тўғридан тўғри сифатли тасвирларда трансляция қилиши керак. Фақат ўйинлар билан чекланмасдан, клубларнинг кундалик фаолияти, бўлажак ўйинларга тайёргарликлари, футболчи ва мураббийлар билан жонли учрашувлар, уларнинг шахсий ҳаёти ҳақида кўрсатувлар бериб борса, турли таҳлилий кўрсатувлар ташкил қилиб, телеканалга қизиқишни оширса ва ўзимизнинг чемпионат билан чекланиб қолмасдан кучли бешлик ва бошқа мусобақаларни ҳам тўғридан тўғри олиб кўрсатса янада яхши бўлади. ПФЛ нинг ҳар бир туридан кейинги тур якунлари, ким кўп пас бергани, ким кўп аниқ пас амалга оширгани, ким кўп югургани, ким кўп дриблинг амалга оширгани, ким кўп зарба бергани, ким кўп подкат қилгани, қайси жамоа қандай тактикаларда ўйнагани, турнинг рамзий терма жамоаси, турнинг энг яхши футболчиси, ҳакамларнинг хато ёки тўғри қарор чиқарганлиги, баҳсли вазиятлар ва ҳоказолар, қисқача айтганда, ўзбек футболидаги барча воқеалар сифатли тасвирларда таҳлил қилиб борилиши футбол мухлисларини экран қаршисига михлаб қўяди.
Буларнинг ҳаммасига пул қаёқда дерсиз. Келинг, тахминий ҳисоблаймиз. Ўзбекистонда 30 миллиондан ортиқ аҳоли яшайди ва агар ўртача 5 миллионта оила мавжуд деб ҳисобласак, шу оилаларнинг 20 фоизи футболга қизиқиши ҳисобига ойига 10 минг сўмдан пул сарфлай олган тақдирда ҳам бу жуда катта миқдорни ташкил қилади. Яъни бир миллионта оила ойига 10 минг сўмдан тўласа, бу сумма 10 миллиард сўмни ташкил этади. Бир йилда эса 120 миллиард сўм.
Балки бу шунчаки қуруқ хисоб китобдай кўринар, лекин Ўзбекистон аҳолисининг йўқ деганда 30 фоизи футболга қизиқиши бор гапку. Ёки уларнинг ҳаммаси ҳам футбол кўриш учун ойига 10 минг сўмдан пул тўламайди, дерсиз. Лекин спорт канали еврофутболни кўрсатмай қўйгач, кўпчилигимиз айнан шу футболни деб кабел телевиденияларига уланганимиз ёки “ликопча” антенналар ўрнатганимиз ҳам ростку. Бундан ташқари мухлис ўзи тўлаётган пулнинг камида 70 фоизи ўз жамоасини кучайтириш учун сарфланишини, клуби кўрсатаётган ўйинда ўзининг ҳам ҳиссаси борлигини ҳис қилиб турса, ойига 10 минг сўм тўлаш учун қорни оғримаса керак.
Агар ҳомий компаниялар томонидан Фондга бир йилда ўртача 100 миллиард, футбол телеканали орқали 120 миллиард, жами 220 миллиард пул келиб тушса, бу пулга кўп нарса қилиш мумкин бўларди. Ҳаттоки, миллий терма жамоа ва биринчи лигани ҳам маълум манода таъминлаш мумкин бўлади.
Кейинчалик эса телеканал фаолиятини ривожлантириб, ҳомий компаниялардан келиб тушадиган пуллардан қачонлардир айрилиб қолганимизда ҳам футболимиз шу телеканал ҳисобига яхши фаолият юритиб бориши мумкин бўлади.
Ҳомий компаниялар Фондга тўлаган маблағни тақсимлаш ҳақида мақолада билдирилган фикрларга қўшиламан. Пулнинг бир қисми ҳаммага бир хилда, қолган қисми эгаллаган ўрнига қараб тақсимланиши тўғри фикр. Фақат ҳомийлар ажратган маблағдан телеканал ташкил этиш ва юритиш учун улуш ажратилса мақсадга мувофиқ бўлади.
Лекин Фонд ва компаниянинг ўзи билан ҳам иш битмайди. ПФЛ тизимини ҳам ўзгартириш керак. ПФЛ да 14 жамоа қолгани ҳолда икки босқичли тизим ташкил қилиш керак. Биринчи босқичда барча жамоалар бир бирлари билан уйда ва меҳмонда ўйин ўтказади. Бу 26 та тур дегани. Иккинчи босқичда дастлабки етти ўринни олган жамоалар алоҳида, кейинги 7 ўринни олган жамоалар алоҳида турнир ўтказишади. Шунда ҳар бир жамоа бир мавсумда 38 тадан ўйин ўтказади. Иккинчи босқичдаги ҳар бир ўйин бемалол марказий ўйин мақомига эга бўлади. Бундан фақат футболимиз ютади.

Ушбу фикрга жавобан


GULNURXAN
Сана: 17.01.2014 08:31. GULNURXANга ёзиш
+0; -0
Фикр яхши, лекин амалга ошмайдиган иш. Биринчидан Бунёдкор, Локо ва Пахтакор бу ғояга қўшилмайди. Чунки хеч ким еб турган нонини ярим қилгиси келмайди. Иккинчидан Ҳомийлар ҳар йили ўша фондга пул ўтказадими? Ундан кўра ўша ҳомий аниқ бир жамоани қўллаб-қувватлагани яхши эмасми? Учинчидан барибир пойтахт жамоалари гегемон бўлиб қолаверади, чунки пойтахтда шароит қолган шаҳарлардан яхшироқ. Сабаби барча йирик компанияларнинг бош офислари пойтахтда жойлашган.

Ушбу фикрга жавобан


IMPERATOR
Сана: 16.01.2014 12:57. IMPERATORга ёзиш
+0; -0
Uzbsang fikringizga qoshilaman. Aynan Namanganda qanchadan qancha kichik kichik MCHJ XK XT va hokozolar "padaringa lanat" deya oz hisoblaridan malum miqdorda Navbaxor klubi hisob raqamiga pul otkazib berishlarini eshitganman. Boshqa viloyatlarda ham shunga oxshash vaziyat. Ha qiyin boladi. Lekin yaxshilab oylab korib bu borada maqbul yechim topsa boladi. G'oya yaxshi. Uni futbolimizning barcha ikir chikirlarini hisobga olib takomillashtirish kerak holos...

Ушбу фикрга жавобан


UZBSANG
Сана: 16.01.2014 11:04. UZBSANGга ёзиш
+0; -0
Умумий фонд ташкил қилиш яхши ғоя. Фақат ушбу фондга кимлардан пул тушади. Шу ерига бироз тушунмадим.
Масалан билишимча Буник, Локо, Олмалиқ, Машъал, Насафларнинг яққол битта хомийси бор. Пахтакор, Андижон ва Динамонинг 2-3 та хомийси бор. Балки буларнинг хомийларини катта тортишувлар эвазига умумий фондга пул тушуришга эришармиз. Лекин бошқа жамоаларникичи?
Масалан, Навбахор, Гулистон, Нефтчи каби жамоаларда қандайдир бир хомий бўлиши мумкин. Лекин бошқа минглаб хомийлар ҳам борки, бу хомийларнинг улуши клуб бюджетида салмоқли ўринни эгаллайди. Яъни, бу хомийлар ихтиёрий-мажбурий хомийлардир. Бу хомийлар хокимларнинг илтимосидан сўнг ўз пулларидан айрилишига рози бўлади. Агар умумий фонд ташкил қилинса, футбол бу хомийлардан айрилиши хақиқатга яқинроқ. Чунки, хокимларнинг умумий фондга пул ташланглар деб айтишига хохиши ҳам, вақти ҳам бўлмайди.
Мисол учун, Навбаҳорга минглаб Наманганлик хусусий тадбиркорлардан пул келиб тушади. Чунки уларга вилоят хокими Наманган футболи учун илтимос қилади, йиғилиш қилади ва айримларни рағбатлантиради. Агар умумий фонд дейилса бу пулларни йиғиб олишни иложиси бормикин? Ёки Наманган вилоят хокими йиғилиш қилиб, “хурматли тадбиркорлар умумий фондга пул йиғинглар. Ўзбек футболи учун ўз хиссангизни қўшинг. Болалар спорти дейсизми? Йўқ бу бошқа фонд. Хозир шунақаси ҳам чиққан” дейдими?
Айтмоқчи бўлганим, жами ўзбек клублари фондини фақатгина катта корхоналар ташкил қилмайди. Бу фондда бошқа кичик бизнес вакилларининг ҳам улуши бор. Тахминимча, 20-30 фоиз атрофида. Агар биз умумий фонд ташкил қилсак, ўша 20-30 фоизни пулларни йўқотишимиз мумкин. Натижамиз эса нефт-газ, темир йўллари, ТМК, GM ва шунга ўхшаш катта молиявий имкониятга эга субъектларнинг пулларини йиғиб олиб, тенг тақсимлаш бўлади. Ёки, Буник, Насаф, Локо ва бошқа шунга ўхшаш жамолар пулларини тортиб олиб, бошқа жамоаларга тенг тақсимлаш бўлади.

Нима бўлганда ҳам мен бу таклифга қўшиламан. Жуда тўғри таклиф. Фақатгина масаланинг бу томони ҳам бор демоқчиман...

Ушбу фикрга жавобан


UZBSANG
Сана: 16.01.2014 10:04. UZBSANGга ёзиш
+0; -0
Барчага ассалому-алайкум!!! Мен сайтда янгиман. Шу сайтда ва нихоят 5 ой деганда рег.дан ўтибман. Балки олдинроқдир. Хозиргина шу мақолага фикр билдирмоқчи бўлиб, паролни терувдим сайтга мархабо дейишди. Сайт админлари бундоқ айтиб ҳам қўйишмайди-я)))

Демак бошлаймиз...

Ушбу фикрга жавобан


DINAMACHI
Сана: 16.01.2014 00:58. DINAMACHIга ёзиш
+0; -0
Yana bir yaxshi tomoni Masalan:dinamoga homiylar 1mavsumga 7mlrd ajratayabdi u tizimga 6tilsa dinamo kamida 8-örinni olishi shart,agar 4örin olsa örtacha 11mlrd ishlaydi,bu kelasi mavsumdagi kulub budjeti tasavvur qilinga qancha oshdi. Homiy yana pfl.ga 7mlrd.ga homiylik qiladi.

Ушбу фикрга жавобан


DINAMACHI
Сана: 16.01.2014 00:58. DINAMACHIга ёзиш
+0; -0
Yana bir yaxshi tomoni Masalan:dinamoga homiylar 1mavsumga 7mlrd ajratayabdi u tizimga 6tilsa dinamo kamida 8-örinni olishi shart,agar 4örin olsa örtacha 11mlrd ishlaydi,bu kelasi mavsumdagi kulub budjeti tasavvur qilinga qancha oshdi. Homiy yana pfl.ga 7mlrd.ga homiylik qiladi.

Ушбу фикрга жавобан


DINAMACHI
Сана: 16.01.2014 00:50. DINAMACHIга ёзиш
+0; -0

Ушбу фикрга жавобан


DINAMACHI
Сана: 16.01.2014 00:50. DINAMACHIга ёзиш
+0; -0
Haqiqatdan ham yig'ilgan pulni uchga bölish kk. Mn;120milyard yig'ildi. 1-qismi. Har 1jamoaga 3milyarddan 42mlrd 2-qismi har 1öyinga 200mln g'olibga,duranga teng bölinadi.jami 36,4mlrd. 3-qism yakuniy örinlarga köra unga 42mlrd pul qolyapdi buni 1ga 10,2ga 8,3ga 6, 4,5ga 4, 6,7ga 3, 8,9ga 2mlrddan taqsimlasin. Shunda g'olib örtacha 17mlrd, sovrindorlar 14mlrd atrofida, 9örindagi jamoa 8mlrd töplaydi, bu yaxshi variant

Ушбу фикрга жавобан


ARSTOKRATS
Сана: 15.01.2014 23:57. ARSTOKRATSга ёзиш
+0; -0
NEWDIZELPLUS
unaqa bulmaydi. masalan s jamoa menejeri berilgan pullarni shaxsiy manfaat uchun ishlatsa birinchi ligaga tushib ketadi. chunki boshqa jamoalar usha pulga futbolchi jalb qiladi va tabiiyki s jamoa ularga bas kela olmaydi. birinchi liga degani kamroq mablag', riviziya va muhlislar etirozi degani.

Ушбу фикрга жавобан


UNITEDSFAN
Сана: 15.01.2014 23:57. UNITEDSFANга ёзиш
+0; -0
Яхши гоя. Бу менга Англия Премьер Лигасининг ТВ трансляцияни сотишдан тушган пулни таксимлашини эслатиб юборди. У ерда Трансляция сотувидан тушган маблагнинг янглишмасам 80% клублар уртасида тенг таксимланади, колган маблаг клубларнинг эгаллаган уринларига караб таксимланади. Масалан утган йили чемпион МЮ 60 млн. фунтга эга булган булса АПЛ ни тарк этган КПРга 39 млн. фунт насиб килган. Бу мавсумдан бошлаб АПЛ ва Скай Спорт уртасидаги янги шартномага кура юкори уринларни эгаллаган клублар 100 млн фунтга якин уртамеёналар 70-80 млн, аутсайдерлар оладиган маблаг 60 млн.га якинни ташкил килади. Тв пуллар Суонси каби уртамеёна клублар бюджетининг 70% ташкил килиши мумкин. АПЛга янги чиккан клуб эса уз даромадини бир неча баробар ошириш имконига эга булади. Олий Лига трансляцияси учун хеч ким пул туламаслиги табиий хол. Шунинг учун фонд ташкил килиш хам яхши гоя.

Ушбу фикрга жавобан


UNITEDSFAN
Сана: 15.01.2014 23:56. UNITEDSFANга ёзиш
+0; -0
Яхши гоя. Бу менга Англия Премьер Лигасининг ТВ трансляцияни сотишдан тушган пулни таксимлашини эслатиб юборди. У ерда Трансляция сотувидан тушган маблагнинг янглишмасам 80% клублар уртасида тенг таксимланади, колган маблаг клубларнинг эгаллаган уринларига караб таксимланади. Масалан утган йили чемпион МЮ 60 млн. фунтга эга булган булса АПЛ ни тарк этган КПРга 39 млн. фунт насиб килган. Бу мавсумдан бошлаб АПЛ ва Скай Спорт уртасидаги янги шартномага кура юкори уринларни эгаллаган клублар 100 млн фунтга якин уртамеёналар 70-80 млн, аутсайдерлар оладиган маблаг 60 млн.га якинни ташкил килади. Тв пуллар Суонси каби уртамеёна клублар бюджетининг 70% ташкил килиши мумкин. АПЛга янги чиккан клуб эса уз даромадини бир неча баробар ошириш имконига эга булади. Олий Лига трансляцияси учун хеч ким пул туламаслиги табиий хол. Шунинг учун фонд ташкил килиш хам яхши гоя.

Ушбу фикрга жавобан


NEWDIZELPLUS
Сана: 15.01.2014 23:16. NEWDIZELPLUSга ёзиш
+0; -0
Bu g'oya amalga tadbiq etilgan taqdirdayam hammasi deyarli hozirgiday qolaveradi.. Chunki hozir ham kein ham jamoalarimiz xarajatlarni bowqariw masalasida qiynaliwyapti menimcha.. Homiylar ajratgan pullar qaysi maqsadlarda sarflanayotgani qayerga ketayotgani qorong'uligicha qolaveradi

Ушбу фикрга жавобан


ALBARS
Сана: 15.01.2014 21:30. ALBARSга ёзиш
+0; -0
ПФЛ футбол фондини ташкил қилади. Шундоғам, футболга пул сарфлаётган компаниялар клубларга эмас, фондга ҳомийлик қилишади.
*************

Мен хам мана шу фикрни тўлиқ қўллаб қувватлайман.

ЎФФ ва ПФЛдаги тебса тебранмас ходимлар хам калласини, миясини ишлатишсинда мана шу ғояни амалиётга татбиқ этишсин!

Ушбу фикрга жавобан


UZBBEST
Сана: 15.01.2014 21:28. UZBBESTга ёзиш
+0; -0
Qahramon Aslanovga maslahatim bu fikrlarizi shaxsan M.Usmonovga yetkazing. O'ylashimcha u kishiga ham bu idea maqul keladi. Oliy liga klublarini qo'lini ochib pul so'rab turadigan tilanchilarga o'xshatish to'ri. Dovlatimizda futbolga etibor berilgan lekin har yil qaysidir tashkilotdan harakat qimasdan tayyorgina pulni ovotganlarda rivojlanish bo'lishiga ishonish mumkin emas. Biz Yevropadagidey o'zini o'zi taminliydigan klublargacha tez va oson yetishishimiz qiyin ammo mumkin. Harakatni boshlash kerak. Insonlar qachonki manfaat bo'lsa harakat qilishadi. Qachongacha kompaniyalar futbol klubiga zararkunandaga qaragandey qarashadi. Uzb klublaridayam manfaat uchun kurash, raqobat boshlansin ana o'shanda rivojlanamiz startni esa bitta chiziqdan boshlash adolatdan bo'lardi.

Ушбу фикрга жавобан


ARSTOKRATS
Сана: 15.01.2014 21:27. ARSTOKRATSга ёзиш
+0; -0
SHEVARONEY
g'oyangizda biroz minus bor

Ушбу фикрга жавобан


ARSTOKRATS
Сана: 15.01.2014 21:25. ARSTOKRATSга ёзиш
+0; -0
"iskandarning shoxi bor" shu jumladagi iskandar suzi urniga yetakchi 4 ta klubimiz nomini quysanglar maqola mohiyatiga yetasizlar.

Ушбу фикрга жавобан


SHEVAROONEY
Сана: 15.01.2014 21:24. SHEVAROONEYга ёзиш
+0; -0
Qaxramon aka, xomiylarning bitta fondga mablag'larini yeg'ish xaqidagi g'oyangiz yaxshi lekin ularni klublarga teng bulib berish bu katta xato buladi menimcha. Agar O'FF fondga xar yili 100 milliard sum xomiylar mablag'ini jamlashni eplay olsa, bu xolda oliy ligada ishtirok etayotgan xar bir klubga chempionat boshlanishidan oldin 3 milliardan mablag' utkazish kerak, qolgan 58 milliardni esa boshqacharoq taqsimlasayam buladi: Ya'ni, yevropa chempionlari ligasidan andoza olgan xolda, xar bir uchrashuvdagi g'alaba uchun 300 million sumdan, durrang uchun esa 50 milliondan berish kerak. Bu xolda maximum bir tur uyinlariga 2,1 milliard sum, jami 26 ta tur uyinlariga esa maximum 54 milliarda 600 million ketarkan. Bunday vaziyatda xar bir klub faqat g'alaba uchun uynaydi va o'z-o'zidan xar bir uyin xujumkor va tomoshabop utadi. Bunday esa futbolimiz xam, futbolchilarimiz xam va biz muxlislar xam yutamiz albatta

Ушбу фикрга жавобан


UZBBEST
Сана: 15.01.2014 21:24. UZBBESTга ёзиш
+0; -0
Qahramon Aslanovga maslahatim bu fikrlarizi shaxsan M.Usmonovga yetkazing. O'ylashimcha u kishiga ham bu idea maqul keladi. Oliy liga klublarini qo'lini ochib pul so'rab turadigan tilanchilarga o'xshatish to'ri. Dovlatimizda futbolga etibor berilgan lekin har yil qaysidir tashkilotdan harakat qimasdan tayyorgina pulni ovotganlarda rivojlanish bo'lishiga ishonish mumkin emas. Biz Yevropadagidey o'zini o'zi taminliydigan klublargacha tez va oson yetishishimiz qiyin ammo mumkin. Harakatni boshlash kerak. Insonlar qachonki manfaat bo'lsa harakat qilishadi. Qachongacha kompaniyalar futbol klubiga zararkunandaga qaragandey qarashadi. Uzb klublaridayam manfaat uchun kurash, raqobat boshlansin ana o'shanda rivojlanamiz startni esa bitta chiziqdan boshlash adolatdan bo'lardi.

Ушбу фикрга жавобан


UZBBEST
Сана: 15.01.2014 21:24. UZBBESTга ёзиш
+0; -0
Qahramon Aslanovga maslahatim bu fikrlarizi shaxsan M.Usmonovga yetkazing. O'ylashimcha u kishiga ham bu idea maqul keladi. Oliy liga klublarini qo'lini ochib pul so'rab turadigan tilanchilarga o'xshatish to'ri. Dovlatimizda futbolga etibor berilgan lekin har yil qaysidir tashkilotdan harakat qimasdan tayyorgina pulni ovotganlarda rivojlanish bo'lishiga ishonish mumkin emas. Biz Yevropadagidey o'zini o'zi taminliydigan klublargacha tez va oson yetishishimiz qiyin ammo mumkin. Harakatni boshlash kerak. Insonlar qachonki manfaat bo'lsa harakat qilishadi. Qachongacha kompaniyalar futbol klubiga zararkunandaga qaragandey qarashadi. Uzb klublaridayam manfaat uchun kurash, raqobat boshlansin ana o'shanda rivojlanamiz startni esa bitta chiziqdan boshlash adolatdan bo'lardi.

Ушбу фикрга жавобан


BAHROMJON
Сана: 15.01.2014 21:09. BAHROMJONга ёзиш
+0; -0
olg'a!!!

Ушбу фикрга жавобан


SNAYPERS
Сана: 15.01.2014 21:09. SNAYPERSга ёзиш
+0; -0
Социализм нуктаи назаридан клубларни моддий таъминлаш керак. Хеч ким чунтагига зарар келтиришни хохламайди. 80- йиллардаги "Стяуа", 90- йиллардаги "Аякс" йуклиги учун хам футбол улиб боряпти. Бизнеснинг кулига айланган. Энг ёмони, замоннинг хам талаби шу.

Ушбу фикрга жавобан


CHEBARO
Сана: 15.01.2014 21:09. CHEBAROга ёзиш
+0; -0
Qancha qiyinchilik bo'sayam klublarni xususiylawtiriw kere bu kelejekda foyda beradi

Ушбу фикрга жавобан


SNAYPERS
Сана: 15.01.2014 21:09. SNAYPERSга ёзиш
+0; -0
Социализм нуктаи назаридан клубларни моддий таъминлаш керак. Хеч ким чунтагига зарар келтиришни хохламайди. 80- йиллардаги "Стяуа", 90- йиллардаги "Аякс" йуклиги учун хам футбол улиб боряпти. Бизнеснинг кулига айланган. Энг ёмони, замоннинг хам талаби шу.

Ушбу фикрга жавобан


DINAMACHI
Сана: 15.01.2014 21:01. DINAMACHIга ёзиш
+0; -0

Ушбу фикрга жавобан


DINAMACHI
Сана: 15.01.2014 21:01. DINAMACHIга ёзиш
+0; -0

Ушбу фикрга жавобан


ARSTOKRATS
Сана: 15.01.2014 21:01. ARSTOKRATSга ёзиш
+0; -0
agar shu tizimga utilsa har bir jamoa paxtakor darajasidagi klubga aylanadi. lekin buning uchun klubda global dunyoqarashli menejer bulishi kerak. hozirgi loko tarkibidan 2 ta chempionlik uchun kurashadigan klub yaratish mumkun.

Ушбу фикрга жавобан


DINAMACHI
Сана: 15.01.2014 21:01. DINAMACHIга ёзиш
+0; -0
Aka g'oyalarizga qoyil qolaman. Nimadir kamchilik bordayda,tunda chuqurroq öqib yana yozaman.

Ушбу фикрга жавобан


ABOMUSLIM
Сана: 15.01.2014 20:41. ABOMUSLIMга ёзиш
+0; -0
Ажойиб ғоя!! Лекин фақат ғоялигича қолиб кетиши ёмонда! Умид қиламизки келажакда яхши менежерлар чиқиб шу нарсани амалга оширишади

Ушбу фикрга жавобан


FUTBOLVATANI
Сана: 15.01.2014 20:32. FUTBOLVATANIга ёзиш
+0; -0
Xammasi ertak

Ушбу фикрга жавобан


IBRAHIMOVICH
Сана: 15.01.2014 20:26. IBRAHIMOVICHга ёзиш
+0; -0
menga qolsa bularga tiyin xam bermaslik kerak,yetar shuncha boqqanimiz

Ушбу фикрга жавобан


BAUYRZHAN

Сана: 15.01.2014 20:21. BAUYRZHANга ёзиш
+0; -0
Янги гоя, яхши гоя. Лекин...

Ушбу фикрга жавобан

МУАЛЛИФНИНГ БОШҚА МАҚОЛАЛАРИ

 

БЛОГГЕРЛАР

Асосий сахифа
© STADION.UZ
Гувоҳнома №0917. Берилган санаси: 02.12.2013. Муассис: «OSIYO KABEL» МЧЖ. Бош муҳаррир: Бўронов Олимхўжа Азимхўжа ўғли. Таҳририят манзили: 100057, Тошкент шаҳри, Уста Ширин 125. E-mail: admin@stadion.uz
Барча ҳуқуқлар ҳимояланган. Сайт материалларидан тўлиқ ёки қисман фойдаланилганда веб-сайт манзили кўрсатилиши шарт.
Блогдаги материаллар учун блог эгаси, хабарлар остидаги фикрлар учун фойдаланувчининг ўзи жавобгар.